Ono po čemu će ostati upamćena 2020. godina svakako jeste pojava korona virusa, odnosno Covid -19. Onog trenutka kad se pojavila u Kini krajem 2019. godine, niko ( mada verovatno grešimo 🙂 ) nije pretpostavljao da će dostići takve razmere koje će se odraziti na ceo svet.

Za svega par meseci celo čovečanstvo se susrelo sa nečim na šta nisu mogli dati konkretan odgovor i rešenje. I verovatno će ta misterija oko toga šta je korona virus potrajati neko vreme, bar prema onome što se servira javnosti.

Da li se prave informacije iznose u javnosti i šta je od svega toga istina postoji mnogo teorija.

U te teorije nećemo ulaziti, pa će naš fokus isključivo biti sa zdravstvenog aspekta, odnosno pokušaćemo objasniti o kakvoj se vrsti bolesti radi, koji su simptomi i na koji način sprečiti i lečiti korona virus.

Sadžaj

Šta zaista znamo o Covid – 19?

Znamo ono što vidimo u sredstvima informisanja. Koliko su tačne informacije koje nam iznose to je već upitno!?

Mnogo je kontroverzi i oprečnih mišljenja dospelo u javnost, verovatno sa razlogom. Neki renomirani stručnjaci iz oblasti zdravstva iznose potpuno suprotne stavove od recimo Svetske zdravstvene organizacije koja se smatra vrhom piramide kad su u pitanju organizacije te vrste.

I sama ta organizacija je kroz svo vreme pandemije samu sebe nekoliko puta demantovala i menjala neka uputstva. Ako zanemarimo teorije zavere, onda na osnovu toga možemo reći da ni svetski stručnjaci iz oblasti medicine nemaju jasnu sliku oko toga šta je to, kao ni šta je uzrok pojave korona virusa.

Postoje i naravno oni koji tvrde da je tehnologija, odnosno 5g mreža, uzrok svemu ovome što je zadesilo čovečanstvo.

Ono što je sigurno jeste da se radi o određenoj vrsti gripa što se može zaključiti na osnovu simptoma koji se javljaju kod ljudi.

S ozbirom da pandemija dovoljno dugo traje bilo je vremena da se potvrde neke teze. Mnogi eminentni stručni portali su na osnovu toga izneli neke zaključke, a mi ćemo kroz ovaj tekst probati da sve to ukomponujemo i da vam damo jasniju sliku o korona virusu sa aspekta zdravlja.

Šta je korona virus?

Istraživači su prvi put identifikovali koronavirus 1937. godine, izolujući onu koja je odgovorna za vrstu bronhitisa kod ptica.

Naučnici su pronašli dokaze o koronavirusima u ljudima u šezdesetim godinama prošlog veka, u nosevima ljudi koji imaju običnu prehladu.

Ljudski koronavirusi koji su posebno rasprostranjeni uključuju 229E, NL63, OC43 i HKU1.

Naziv „koronavirus“ dolazi od krunskih projekcija na njihovim površinama. „Corona“ na latinskom znači „kruna“.

Među ljudima se koronavirusne infekcije najčešće javljaju tokom zimskih mjeseci i ranog proleća.

Korona virusi obično pogađaju respiratorne puteve. Lekari ih povezuju s običnom prehladom, bronhitisom, pneumonijom, teškim akutnim respiratornim sindromom (SARS) i koronavirusnom bolešću 2019. (COVID-19). Ovi virusi mogu uticati i na creva.

Koronavirusi obično uzrokuju prehladu, mada mogu biti odgovorni i za teže bolesti.

Tokom posljednjih 70 godina naučnici su otkrili da ovi virusi mogu zaraziti miševe, štakore, pse, mačke, pernate životinje, konje, svinje i goveda. Ponekad ove životinje prenose viruse na ljude.

Krajem 2019. je identifikovana nova epidemija koronavirusa u Kini koja je sada ubrzo stigla i do drugih zemalja. Virus se naziva teškim akutnim respiratornim sindromom coronavirus 2 (SARS-CoV-2) i može izazvati COVID-19.

Šta je tačnije COVID -19?

COVID-19 je visoko zarazna zarazna bolest koju izaziva novootkriveni virus SARS-CoV-2. SARS-CoV-2 pripada porodici virusa poznatih kao koronavirusi.

Kod većine ljudi koji ga razvijaju, COVID-19 izaziva blagu respiratornu bolest sličnu gripi. Kod nekih osoba, međutim, može dovesti do teškog respiratornog stanja koje zahtijeva hospitalizaciju.

Ljudi mogu biti bez simptoma ili asimptomatski, uprkos tome što imaju SARS-CoV-2 infekciju. To znači da mogu i dalje širiti virus na druge iako se osjećaju dobro. To COVID-19 čini potencijalno opasnim, jer je vrlo zarazno.

U ovom trenutku ne postoji lek za COVID-19. Međutim, ljudi se mogu zaštititi i pomoći u sprečavanju širenja ovog takozvanog novog koronavirusa:

  • čestim pranjem ruku
  • ne dirajući njihovo lice
  • izbegavajući bliski kontakt sa zaraženim ljudima

Nastavite čitati da biste saznali više o COVID-19, uključujući simptome, vjerovatno razdoblje inkubacije, posebna razmatranja za rizične skupine i još mnogo toga.

Korona virus simptomi (COVID-19 simptomi)

Koronavirusi su velika porodica virusa koji uzrokuju respiratorne bolesti, u rasponu od prehlade i gripe do težih bolesti.

Simptomi COVID-19 su obično blagi i obično počinju od 2 do14 dana nakon izloženosti virusu. Simptomi mogu biti različiti od osobe do osobe.

Centri za kontrolu i prevenciju bolesti navode da su najčešći simptomi kašalj i nedostatak daha ili otežano disanje.

Međutim, osobe sa najmanje dva od sledećih simptoma također mogu imati COVID-19:

 – temperatura
 – groznica
 – bolovi u mišićima
 – glavobolja
 – upala grla
 – gubitak čula ukusa ili mirisa

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) navodi da manje uobičajeni simptomi uključuju proljev, kožni osip i promjene boje prstiju ili nožnih prstiju.

Prema WHO, oko 80% ljudi se oporavlja od bolesti bez potrebe za lečenjem u bolnici. Međutim, napominju da otprilike svaka 5 osoba koja dobije COVID-19 postane ozbiljno bolesna i može razviti otežano disanje.

Koje su najugroženije kategorije?

Stariji ljudi, kao i oni sa osnovnim medicinskim problemima, poput hronične bolesti pluća, srčanih problema ili dijabetesa, mogu biti izloženi većem riziku od teških bolesti od COVID-19.

Starije osobe

Odrasli stari 65 godina i stariji su izloženi većem riziku od teških bolesti od COVID-19. U stvari, oko 8 od 10 smrtnih slučajeva je u ovoj starosnoj grupi.

Pojedinci u ovoj dobnoj skupini trebali bi razgovarati o svojim rizicima s lekarom ili ih obavestiti ukoliko ima simptoma COVID-19.

Osobe sa postojećim zdravstvenim stanjima

Trenutno je malo informacija o tome kako COVID-19 utiče na ljude s određenim postojećim zdravstvenim stanjima. Međutim, istraživači su identifikovali sledeće kao stanja koja mogu povećati rizik da dođe do ozbiljnih bolesti zbog COVID-19.

Hronična respiratorna stanja:

  • hronična opstruktivna bolest pluća
  • emfizem
  • astma

Budući da je COVID-19 respiratorna bolest, oni s već postojećim respiratornim stanjima mogu imati veći rizik od razvoja ozbiljne bolesti.

Na primer, astma se može pogoršati zbog ostalih vrsta koronavirusa, oni koji imaju astmu trebaju se pridržavati svih mera zaštite i prevencije.

Važno je i da pojedinci koji imaju astmu drže svoje simptome pod nadzorom uzimajući propisane lijekove.

Hipertenzija i kardiovaskularna stanja:

Pojedinci s kardiovaskularnim bolestima, hipertenzijom ili oboje mogu također biti izloženi većem riziku od teških bolesti i smrti zbog COVID-19.

Brojna istraživanja iz Kine otkrila su da je umrlo mnogo ljudi sa COVID-19 u jedinicama intenzivne njege koji su takođe imali ili srčane bolesti ili hipertenziju.

Dijabetes

Dijabetes je još jedno stanje koje može dovesti osobu u opasnost od ozbiljne bolesti zbog COVID-19. Studije iz Kine su pokazale da su brojni pacijenti primljeni u bolnice s koronavirusom imali dijabetes.

Rak

Ljudi koji se podvrgavaju lečenju raka, poput hemoterapije, takođe mogu biti izloženi većem riziku od ozbiljnih bolesti zbog COVID-19. Taj rizik je zato što njihov imunološki sistem može biti slabiji, kao rezultat lečenja raka. Međutim, za to postoje samo ograničeni dokazi.

Kako se korona virus prenosi?

Korona virus širi se prvenstveno bliskim kontaktom između osobe.

Kada neko ko ima infekciju kašlje ili kihne, sitne kapljice koje sadrže virus raspršuju se u zrak iz nosa ili usta. Svako ko je na udaljenosti od 2 metra od nekoga ko ima virus dovoljno je blizu da ga potencijalno zarazi.

Najnovije istraživanje pokazuje da virus može preživeti u kapljicama i do 3 sata nakon što ga osoba iskašlje u zrak.

Međutim, važno je napomenuti da su testovi u ovoj studiji koristili aerosolne mašine u laboratorijskim podešavanjima, a ne ljudskom dahu. Aerosol iz kašlja osobe možda neće ostati tako dugo u zraku.

Studija je također otkrila da virus duže preživljava na površinama. Na kartonu može trajati do 24 sata, a na površinama od plastike i nehrđajućeg čelika čak 72 sata.

Sa druge strane, neki naučnici iznose tvrdnje da recimo na betonu ne može ostati duže od par minuta.

COVID-19 se može proširiti kad osoba dodirne oči, nos ili usta nakon što dodirne kontaminiranu površinu ili predmet.

Takođe je moguće da ljudi koji nemaju simptome infekcije prenose virus drugima.

Kako zaštiti sebe i druge od korona virusa?

Zaštiti sebe i druge od COVID – 19 virusa može ukoliko preventivno preduzimate određene mere:

  • Perite ruke: često pranje ruku sapunom i vodom najmanje 20 sekundi najvažnija je praksa. Kad sapun i voda nisu dostupni, koristite sredstvo za čišćenje. Neka ključna vremena za pranje ruku uključuju pre jela i pripreme hrane, nakon korištenja kupatila, nakon što ste bili na javnom mjestu i kada su ruke vidno zaprljane.
  • Izbegavajte dodirivati oči, nos i usta: Ovo sprečava da virus uđe u telo.
  • Održavajte distancu: Minimalna distanca između ljudi bi trebala da bude 2 metra.
  • Praktikujte javnu higijenu: Prilikom kihanja ili kašljanja lice prekrijte podlakticom, a kad se ukaže prilika skinite odjeću koju ste nosili u tom trenutku.
  • Očistite površine: Površine i predmeti koji se često dodiruju trebate češće dezinfikovati. Tu mislimo na stolove, šaltere, šteke, telefone i slično.
  • Izbegavajte razmenu odeće: Predmeti u domaćinstvu kao što su šolje ili peškiri nastojte da ne mešati sa drugim ukućanima.
  • Smanjite izlazak: U samim počecima pandemije ovo je bio glavna preporuka. Danas se već toliko ne forsira, ali vi svakako izbegavajte velike gužve i okupljanja, a umesto toga šetajte prirodom.
  • Nosite zaštitu: Ovo će verovatno dugo još ostati na snazi. Kada izlazite vani ili na javna mesta, nastojte nositi masku. Čak i kad to nadležni ne budu zahtevali, uvek imajte masku kod sebe.

Šta uraditi ako sumnjate da imate korona virus, tačnije COVID – 19?

Ako osoba veruje da je bila izložena virusu i razvila ozbiljne simptome, poput temperature, kašlja ili otežanog disanja, trebala bi se obratiti zdravstvenom radniku kako bi utvrdila da li je potrebna medicinska procena ili dodatna nega.

Ako simptomi nisu ozbiljni, osoba treba započeti samoizolaciju. Trenutno nisu potrebne nikakve druge akcije. Da bi izbegli širenje COVID-19 na druge, oni trebaju:

  • ostati kod kuće osim ako ih doktor ne savetuje da potraže medicinsku negu
  • izolovati se u zasebnoj sobi, odvojeni od ostalih članova domaćinstva
  • nosite masku ili šal za lice kako bi ste sprečili da kapljice ne padaju na druge
  • ukoliko simptomi postanu ozbiljni, nazovite zdravstvenu ustanovu pre nego odete u nju, kako bi ste dobili jasne instrukcije
  • izbegavajte javni prevoz izuzev ako nije neophodno

Da li postoji lek za COVID – 19?

Trenutno za ovaj vid korona virusa ne postoji lek. Zdravstveni radnici pribegavaju nekim metodama kako bi se olakšali simptomi. Mere lečenja su slične onima koje se odnose na obične prehlade ili grip. Mogu da uključuju:

  • odmaranje i mirovanje
  • konzumiranje tečnosti i uzimanje manjih, hranjivijih obroka
  • uzimanje lekova protiv bolova i groznice

Kako se pandemija širila tako su se pojavljivale informacije o određenim lekovima koji navodno mogu da izleče osobu zaraženu korona virusom. Bila istina ili ne svakako ne preduzimajte nikakve korake bez konsultacije sa svojim lekarom i zdravstvenim radnicima.

Kako se izboriti sa ovom vrstom pandemije?

Ova pandemija kao i svaka dosadašnja će verovatno doživeti svoj kraj, samo je pitanje kada.

Ono o čemu trebate povesti računa jeste svakako ta socijalna distanca. To sigurno nije prijatno i protivi se svim normalnim načelima. Ali dok se stvari u dobroj meri ne slegnu mislimo da se tih uputstava treba pridržavati.

Kao što ste pročitali a i verovatno dosta puta čuli, najugroženije kategorije su starije osobe. Ako ništa zbog njih pokušajte biti disciplinovati kako bi se sačuvalo njihovo zdravlje.

Da li je i u kojoj meri opasna ova bolest o tome bi se dalo diskutovati. U svakom slučaju mlađe osobe i osobe bez hroničinih problema nisu u tako opasnoj situaciji, ali zbog kategorije ljudi od preko 65 godina svakako treba biti obazriv.

Ova pojava je svakako u značajnoj meri uticala na ljude. Ispijanje dnevnih kafa i izlasci tokom vikenda su zamenjeni šetanjem, rekreacijom i druženjem sa svojim najbližim. Ako možemo reći da je nešto dobro iz ovoga onda je svakako upravo ovo.

Okrenite se sebi i radite na sebi, a ukoliko bude potrebe prilagoditi se nekim novim pravilima civilizacije uspećemo i to. Čuvajte zdravlje to je najbitnije.

Članak predstavlja kratki sažetak svega onog što su zvanične institucije iznele u javnost. Tekst je informativnog karaktera i ne može da zameni lekarski savet.

Izvori:

  1. https://www.medicalnewstoday.com/articles/256521
  2. https://www.who.int/emergencies/diseases/novel-coronavirus-2019/events-as-they-happen
  3. https://en.wikipedia.org/wiki/Coronavirus_disease_2019
  4. https://www.health.harvard.edu/diseases-and-conditions/treatments-for-covid-19